Golubac i Tumane: kulturno-religijski biseri Srbije

Ukoliko biste malo pretražili Internet, vrlo brzo biste došli do sledeće dve definicije koje mogu poslužiti kao odgovor na pitanje koje su to sličnosti a koje razlike između verskog i kulturnog turizma.

Kulturni turizam, čiji je progresivni rast zabeležen krajem 20. veka, čine turistička kretanja radi zadovoljavanja kulturne potrebe sa različitim modalitetima, tj. sa željom da se nešto novo vidi, upozna, da se ostvari poseban doživljaj, obogati svoj (unutrašnji) svet i slično. Kulturni turistički motivi se prema svom poreklu mogu podeliti na: etnosocijalne, umetničke, ambijentalne, pejzažne i manifestacione.

Sa druge strane, verski turizam jedan je od najstarijih oblika turističkog putovanja i fokusiran je na posetu religigijskim mestima, atrakcijama i destinacijama, a glavni cilj mu je angažovanje učesnika na jačanju određene vere.

Tu dolazimo do činjenice da većinu religijskih mesta i objekata obilaze i drugi turisti, bez obzira na svoja verska osećanja (npr. u okviru kulturnog turizma; ljudi, takođe, obilaze sveta mesta, hramove, grobove i ostalo vezane i za religije kojima npr. sami ne pripadaju), i da se granica između ove dve vrste turizma ne mora nužno postaviti oštro, još ponajmanje suprotstavljeno.

Kao dobar primer za gore navedenu tvrdnju može se uzeti i putovanje na kojem sam i sama bila, i to dva puta uz plan i nameru da se tom delu Srbije vratim još koji put.

Obilazak najduže i najlepše klisure u Evropi, Đerdapske klisure, u poslednje vreme često se nalazi u ponudama mnogih turističkih agencija, ali to ni ne čudi, budući da se na ovom delu Dunava zaista ima šta i videti: od krstarenja ovom rekom, posete Hidrocentrali i Arheološkom muzeju Đerdap, Trajanovoj tabli i Trajanovom mostu, Velikom Gradištu, Kladovu, Viminacijumu, Lepenskom Viru, Gornjem Milanovcu, Negotinu, Rajačkim pimnicama...spisak lokaliteta koje vredi obići na ovoj ruti je zaista impresivan. U ponudi su jednodnevni i višednevni izleti sa brojnim fakultativnim mogućnostima.

No, ukoliko niste "ljubitelj" organizovanih obilazaka, a uz to ste i vernik, moja topla preporuka je sopstveni aranžman koji će obuhvatiti posetu Golupcu i Manastiru Tumane, jer će se pokazati kao najbolji mogući spoj verskog i kulturnog turizma.

Golubachttp://www.togolubac.rs/ je malo naselje u opštini Golubac u Braničevskom okrugu (severno-istočna Srbija) i smešteno je na desnoj obali Dunava. Samo 4 km-a nizvodno od ovog mesta, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, gde se reka sužava, na strmim liticama nalazi se Golubački gradhttp://www.tvrdjavagolubackigrad.rs/, srednjevekovna tvrđava koja predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja. Tvrđava je građena lepezasto i sastoji se od prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). Ima ukupno 10 kula i dve velike kolske kapije. Gotovo u  potpunosti je obnovljena i ulažu se zaista ogromni napori da lokalitet bude, što bi se u savremenom svetu reklo, "tourist friendly". Zajedno sa Lepenskim virom čini jednu turističku celinu.

Desetak kilometara od Golupca nalazi se manastir Tuman(e),http://manastirtumane.org/ poznatiji u narodu i kao "Đerdapski Ostrog". U pitanju je pravoslavni manastir Eparhije braničevske Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se u Golubačkoj dolini, na obali istoimenog potoka i put do manastira može predstavljati zaista pravo uživanje za ljubitelje prirode. Manastir je osnovan u 14. veku i vezuje se za ime Miloša Obilića, koji je poreklom iz ovog kraja.

Manastirska crkva posvećena je Svetom Arhangelu Gavrilu, i zidana je u srpsko-vizantijskom stilu. U naosu crkve nalaze se kivoti sa moštima dvojice tumanskih svetitelja: Svetog Zosima Sinajita i Svetog Jakova. Nemojte nikako propustiti da odete i do isposnice Svetog Zosima (ukoliko niste ljubitelj pešačenja, moguće je do nje stići i kolima), uz koju se nalazi i njegova kapela i Sveti izvor. Manastir čuva i čudotvornu ikonu Majke Božije pod nazivom "Kurskaja". Zanimljiv je podatak da je jedno vreme duhovnik manastira bio Sveti Tadej Vitovnički.

Malo po broju, ali izuzetno vredno bratstvo manastira, potrudilo se da posetiocima zaista bude prijatno prilikom boravka u ovoj svetinji. Sagradili su tzv. gostoprimnicu u kojoj se možete okrepiti hranom i pićem (u vreme kada sam ja boravila tamo, ona je privremeno bila zatvorena, zbog radova na novom konaku), kao i mali zoološki vrt sa jezerom, tako da se ovo mesto može preporučiti i roditeljima sa malom decom.

Nemojte se začuditi zbog broja prisutnih ljudi, kojih ima svakodnevno, bez obzira na to kakve su vremenske prilike. Za verujuće, ovo mesto je sveto: nebrojena su svedočanstva o izlečenjima i čudima koja su se dešavala nakon posete i molitve u ovom manastiru. Ukoliko niste vernik, verujem da će vam poseta manastiru Tumane svakako ostati u lepom sećanju, budući da manastir, kao i obližnja tvrđava, ima bogatu (istorijsku) prošlost i da se nalazi u pravoj oazi mira i prirodne lepote.